Оснивање основне школе у Димитровграду, некадашњем Цриброду,била је искра која је покренула оснивање гимназије, а млади учитељи формирали су позоришну групу која је играњем представа прикупила иницијална средства за оснивање библиотеке. То су чињенице које обавезују: и средину-да чува и негује своју основну школу, и школу-да буде носилац развоја и напретка своје средине.
Сматрамо да је школа за све године свог постојања стално побољшавала услове рада, подизала ниво квалитета наставе и ваннаставних активности и пружала подршку у учењу и развоју сваком ученику понаособ.
Отворени за сарадњу, прихватали смо бројне госте из земље и иностранства, стварајући од њих пријатеље и амбасадоре школе и средине.
Жеља нам је да записи о раду школе, које ће исписивати будуће време, буду испуњени успесима и да школа оствари своју визију - да буде истинска радост учења и дружења и пријатно и подстицајно место које ће свим својим ученицима и запосленима пружати једнаке шансе за лични развој!
Химна школе
Димитровград је мој родни крај,
мој дивни драги завичај,
за мене он је најлепши на свету,
сигурност и љубав пружа детету!
У њему људи сложно живе,
Доброти, човечности сви се диве,
да нема свађе, злобе и бола
научила нас је наша школа.
*
Школа, школа „Моша Пијаде“-симбол за радост, осмех и знање!
Школа „Моша Пијаде“- путоказ за срећно одрастање!
*
Сто тридесет и осму годину пише,
за снове својих ђака дише
и живеће она још толико
јер срце је њено велико!
Овако о школи, чије се је прво школско звоно огласило давне 1869.г. певају њени ученици. Школа је отворена у јесен те године, а први учитељ био је Живко Ропотски. Велику улогу у описмењавању становништва и развоју просветне мисије имали су и манастири „Св. Димитрије'' и „Св. Јован Богослов“-познатији као Погановски манастир, смештен у "митском пределу реке Јерме", чију је градњу, по легенди, започео 1395. године Константин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана. Манастир је после Константинове смрти завршила његова ћерка Јелена, византијска царица. Манастирска црква посвећена је Св. Јовану Богослову – свецу љубави, и као такав је јединствен у Србији. Задужбина Константина и Јелене Дејановић Драгаш,манстир је бисер средњовековног градитељства и сликарства.
Основна школа "Моша Пијаде" налази се у Димитровграду, некадашњем Цариброду - "царскoм путу", који представља вековну комуникацију између истока и запада, од Београда, Ниша, преко Софије до Истанбула. Димитровград је пригранична општина, претежно насељена припадницима бугарске националне мањине. Димитровградђани или, како сами себе радије називају Цариброџани ( према старом словенском имену града), вековима живе у међусобно складном односу, без обзира на националну припадност и честе ратне недаће, које су на овим просторима сукобљавале Бугарску и Србију.
Општина Димитровград је најисточнија тачка Србије, смештена је у Горњем Понишављу Југоисточног дела Србије, до кога допиру обронци Старе планине. На обронцима Старе планине, дуж српско-бугарске границе простире се у дужини од 73 километра, са једним од највећих граничних прелаза у Србији, добро познатом "Градином".
Основној школи у Цариброду – данас Димитровграду, одмах је припало истакнуто место у просветној и културној мисији, пошто је у пуном смислу била средиште око кога су се окупљали млади, стичући знање, а из ње одлазили ширећи нова схватања и нове погледе.
Уважавајући специфичности средине, ослањајући се на традицију и добре резултате, наша школа и даље наставља да негује двојезичност и културу и традицију оба народа, српског и бугарског. Развијамо школу кроз отвореност за промене, прихватање иновација и подстицање развоја наших ученика и наставника у свим областима. Настојимо да стално подижемо ниво професионализма и ефикасности у образовању, да подстичемо разумевање и уважавање свих актера у процесу образовања и васпитања и развијању свести о поштовању људских права и личној одговорности. Развијамо квалитетну сарадњу са родитељима и локалном заједницом у циљу уважавања интересовања и образовних потреба деце и средине , али и уједначавања васпитних утицаја школе и породице и шире заједнице.
Летопис школе бележи следеће значајне датуме и догађаје:
Почетком ХХ века сва села у општини имала су четвороразредне школе.
Између 1905. и 1906. године у Цариброду су изграђене две основне школе од тврдог материјала. Једна је изграђена у Строшеној чесми и добила је назив "Васил Левски", а друга у Стојановој махали под називом "Христо Ботев".На овом месту је1954.г. подигнута згрда данашње школе
Прве школске године после ослобођења, 8. септембра 1944. године, отворена је четвороразредна основна школа под називом " Христо Ботев ",са шест одељења и 188 ученика.Настава се је у овој школи одвијала на бугарском језику. За децу српске националности у Цариброду је 1946. године отворена осморазредна школа. Школе су одвојено радиле све до 17.августа 1957. године, када Општинска скупштина у Димитровграду оснива јединствену школу за децу бугарске и српске националности. Новоформирана школа имала је упоредна одељења на бугарском и српском наставном језику. У то време школа је имала 621 ученика и 39 просветних радника.
Име "Моша Пијаде" школа је добила 23. априла 1958. године одлуком Школског одбора. На истој седници је одлучено да 22. април буде Дан школе.
25. мај 1962. године почетак је Сусрета основних школа народа и народности Републике Србије. Управо наша школа је иницијатор и организатор ових Сусрета. Далеке 1962. године први учесници Сусрета били су Основна школа "Моша Пијаде" из Димитровграда и Основна школа "Младо поколење" из Ковачице, чији су ученици словачке народности.Ови Сусрети трајали су све до 1994.г. окупљајући ученике и запослене из 14 школа из целе Србије.
Доградњом фискултурне сале 1964 г.,увођењем централног грејања 1970. пуштењем у рад школске кухиње са трпезаријом, 1978. године , постављањем школског разгласа 1986.г, кабинета за информатику 1987.г (који је обновљен 1997. са 11 рачунара Пентијум Интел, поклон Владе Србије).и школске зубне амбуланте, систематски су побољшавани просторни услови за рад, те је школска зграда централне школе, укупне унутрашње површине око 4700м2 , која је отворена 1954.г. постала репрезентативно и препознатљиво здање. Саграђена је од првокласног материјала , има 33 светлих и пространих учионица и све потребне пратеће просторије. Подигнута је на лепом месту, на платоу који доминира читавим насељем и видиком. То је била најлепша и највећа школска зграда у Димитровграду и Источној Србији . Школа и данас зрачи и привлачи поглед белином зидова, светлошћу прозора, естетиком и хигијеном унутрашњег простора, опремом, великим и широким холовима, муралима исликаним зидовима. На стотине радозналих малишана сваке године ступа у здање звано Основна школа, ту, уз брдо, поред градске цркве „Рождество Пресвете Богородице“
19. октобра 1978. школа је у свом саставу отворила одељења за ученике лако ометене у развоју. Истовремено је организован и рад одељења за основно образовање одраслих.
28. августа 1981. године укинут је центар и основана је јединствена Основна школа "Моша Пијаде" са центром у Димитровграду. Ова школа је имала 62 одељења,1399 ученика и 87 наставника. Од те школске године, по огледу, настава у школи изводи се двојезично на српском и бугарском наставном језику.
фебруара 1988. године у школи је примљен школски педагог, а 15. септембра1991. године и школски психолог и на тај начин стручна служба школе комплетирана.
новембра 1992. године пуштена је у рад нова школска зграда у Жељуши која је данас најперспективније издвојено одељење са 77 ученика смештених у 4 разреда и у чији се простор такође систематски улаже – 1998. асфалтиран је терен за мале спортове , 2003. средствима Републике саниран је кров и вововодна мрежа , а 2006. средствима Локалне заједнице уведено је централно грејање. На адекватан начин Локална заједница брине о свим школским објектима који су у функцији.
Од школске 1992/93. год., на основу изјашњавања родитеља, настава се од I разреда изводи на српском језику, са изучавањем бугарског језика и елемената националне културе.
Дечји савез у нашој школи свих година свог постојања настојао је да негује све облике дечјег стваралаштва. Ентузијазам стручних сарадника и изузетних људи - руководилаца секција, допринео је афирмацији стваралаштва деце у свим његовим видовима. Кренули смо, те прве године ,од обележавања Дечје недеље, настојећи да наша средина ни по чему не заостане за другим већим и богатијим срединама у квалитетном обележавању овог празника деце, и добили признање Републичке организације пријатеља деце. Октобра1996.,у оквиру обележавања Дечје недеље, у сарадњи са Народном библиотеком из Димитровграда, покренута је едиција „Мали принц“ и издата прва од 5 збирки песама ученика школе “ Како ли је то песник бити“.Ова круна поетског стваралаштва деце је понос наше школе, а своју промоцију имала је и ван наше средине, у Београду, на трибини књижевности за младе, у организацији библиотеке "Лаза Костић". Маја 2004.г. за четврту збирку песама " Дуга снохватица" школа је добила специјално признање на "8. сусретима дечје поезије Гордане Брајовић " у Алексинцу.
Прихватајући и континуирано промовишући "Буквар дечјих права" , успели смо да код деце развијемо свест о правима и одговорностима, а остварујући права деце на информисање и учешће у животу заједнице, од 1997. г. на таласима Радио-Цариброда, наше локалне станице, сваке друге суботе иде у етар "Радио весела школа" -маштовита,раздрагана, и увек актуелна емисија коју уређују и воде наши ученици. Поред ове радио емисије ученици наше школе уређују и школски лист „Снови“, који излази четири пута годишње и бележи све значајне догађаје у животу и раду наше школе, подстиче дечје литерарно стваралаштво и чува од заборава традиционалне дечје игре наше средине.
Посебно смо поносни на то што смо подстицањем дечјег драмског стваралаштва успели да ову лепу уметност приближимо великом броју ђака и обезбедимо подмладак градском аматерском позоришту „ Христо Ботев“. Преко 300 ученика опробало се на "даскама које живот значе", радом у Драмској радионици. Две године заредом, у оквиру Дечје недеље организована је Смотра дечјег драмског стваралаштва и стваралаштва за децу. На овој смотри прве године могли смо да видимо пет представа у извођењу наших ученика. Успостављена је сарадња и са дечјим сценама Пирота и Деспотовца.
У Дечјем савезу школе није занемарено ни ликовно стваралаштво. Изложбе ликовних радова ученика су традиција: неколико пута су ови радови излагани и у простору Градске галерије, а како је Школа отворена за сарадњу са средином и учествује на бројним конкурсима, радови наших ученика красе и зидове установа у граду.Године 2004., у оквиру „Мале школе визуелне комуникације Паулине Манов“, урађен је мурал на отвореном у центру града.
Маја 2000. године обележен је јубилеј 130. године постојања и рада школе. Тим поводом издата је монографија " Свих 130 година нашег раста" у тиражу од 800 примерака.
2004.г. МПС доделио је признање школи за изузетан допринос организацији кроса РТС-а. Кроз сарадњу са Савезом спортова наши ученици континуирано остварују добре резултате на републичком и међународном нивоу-атлетичар Ђорђе Гогов, једриличар Марио Ставров, шахиста Анита Наков... а у подмладку клубова има око 150 фудбалера, 30 кошаркаша, стрелаца,
У сарадњи са Центром за културу и КУД-ом, 160 ученика негује фолклорно наслеђе
Ученици школе постижу изузетне резултате на такмичењима у организацији МПС-а (хемичари, математичари, језичари , рецитатори, стрелци,атлетичари, достижу редовно до републичког нивоа), а највећу радост донео нам је Ђачки дувачки оркестар који је 2006.г. освојио 1.место на републичком такмичењу хорова и оркестара у Вршцу. Наставницима који су се посебно истакли у раду и чији су ученици постигли запажене резултате на такмичењима додељују се пригодни поклони поводом Дана просветних радника, а руководилац Дувачког оркестра, Александар Ранчев, 2006.г. добио је општинску Септембарску награду. Резултати се постижу захваљујући систематском и промишљеном стручном усавршавању наставника кроз акредитоване програме ( у протекле 4 године сви наставници школе добили су по 100 сати стручног усавршавања- Активно учење, Учионоце добре воље, Буквар толеранције ...)
Схватајући изазове које носи најављена реформа образовања, школа се је укључила у процес Школског развојног планирања одмах, у првој фази пројекта. На конкурсу Светске банке Фонда за развој школа 2003.г., пројекат школског развојног тима под називом „ШКОЛА = РАДОСТ УЧЕЊА И ДРУЖЕЊА“ добио је грант у износу од 450000,00 динара за унапређење наставе и ваннаставних активности. Кроз овај пројекат преуређена је библиотека са медијатеком која је у протеклих неколико година у потпуности испунила своју улогу и постала је место окупљања ученика, место догађања и стваралаштва. У току протеклог периода у овом простору одржано је око 250 часова различитих наставних и ваннаставних активности и едукација. Библиотека тренутно има 21.848 књига за ученике, 1.300 стручних књига за наставнике у наставничкој библиотеци, један број наслова новинско-издавачког дела за ученике и наставнике и 1.400 часописа који третирају наставу, организацију рада, методику, руковођење. Исту допуњавамо новим књигама, лектиром за ученике и разним стручним књигама у складу са наставним планом и програмом на српском , бугарском и енглеском језику.
Управа школе, уз свесрдну помоћ развојног тима и педагошког колегијума, уз свест и одговорност свих запослених, успева да постигне добре међуљудске односе, колегијалност и подршку за сваког појединца, посвећеност установи, њеном развоју и бризи за најбољи интерес ученика. Стално настојање да се стварају бољи услови за рад резултира учешћем у разним пројектима кроз које обезбеђујемо ,с једне стране, побољшање просторних и матерјално- техничких услова рада ( Министарство за државну управу -адаптација школског објекта у селу Трнско Одоровце за Школу у природи , Јапанска амбасада- санација равног крова, ГТЗ , БЦИФ ...) и с друге стране оснаживање професионалних компетенција и јачање васпитне улоге школе ( међу првих 50 школа у Србији за реализацију пројекта " Моја школа –школа без насиља" , пилот пројекат Афлатон ...)
Школа је као један од развојних приоритета поставила и остварила развијање и унапређење сарадње са установама образовања и културе, НВО и стручним институцијама у земљи и инстранству. Можемо се похвалити сарадњом са Министарством образовања и науке Бугарске, Државном агенцијом за бугаре у дијаспори, Амбасадом Бугарске у Београду, као и са МПС Србије, Школском управом Ниш, НВО Натура Балканика, НВО Помоћ деци, школама пиротског округа, посебно са школом из Бабушнице, са којом имамо узвратне посете у Дечјој недељи.
Школа данас има 806 ученика распоређених у 39 одељења, а целокупан васпитно - образовни рад у школи обавља 57 наставника, и четири стручна сарадника (педагог, психолог, медијатекар и библиотекар ), директор и помоћник директора. Школа има секретара, шефа рачуноводства и 2 административно - финансијска радника, економа и потребан број техничког особља (4), особља ђачке кухиње (3), помоћног (16), према нормативу.
Настава је у целости заступљена стручно.
Из Царибродског краја потичу многи велики људи, знаменити културни и јавни радници. Преко 60 академских сликара од којих су најпознатији Слободан Сотиров, Перица Донков, Велча Велчев, Петар Дојчинов, десетак књижевника и публициста међу којима Детко Петров, Благој Димитров, Слободан Крстић, научни радници Асен Станчев, Слободан Василев, филмски и позоришни редитељ Златан Дудов, бројни професори универзитета у земљи и свету и други успешни људи свих професија који су прва знања и љубав према образовању стекли у нашој школи, обавезују нас да чувамо традицију квалитетног образовања и настојимо да досегнемо визију дефинисану школским развојним планом - да наша школа буде радост учења и дружења, и подстицајно и пријатно место које свим својим ученицима и наставницима пружа једнаке шансе за квалитетно образовање и лични развој!